Pijani momci prolaze du` nae tihe ulice,

oni u vojsku polaze, prate ih tu`ne curice,

brinu ih slutnje sulude - da rata ne bude!



Ne mogu da me ne sete suze na vrh tvog nosia

devetsto-osamdesete, ulice Brane osia

i voza crnog k'o da s njim zauvek odlazim.



Zna ta, neka mora sve potope,

nek se gleeri rasture, veni snegovi otope.

Pa ta, neka kie ne prestaju,

neka gromovi polude, samo rata da ne bude!



Zna ta, nek se doba preokrenu,

nek se zvezde uznemire, nek se planine pokrenu.

Pa ta, vetri nek pomahnitaju,

nek se vulkani probude, samo rata da ne bude!



K'o zlatni prah, oreol sna, oko malenih glavica

i tvoja ljubav nad njima uva ih kao lavica.

Loe te vesti uzbude - da rata ne bude!



Zna ta, neka mora sve potope,

nek se gleeri razvale, veni snegovi otope.

Pa ta, kie neka ne prestaju,

neka gromovi polude, samo rata da ne bude!



Zna ta, nek se doba preokrenu,

nek se zvezde uznemire, nek se planine pokrenu.

Pa ta, vetri nek pomahnitaju,

nek se vulkani probude, samo rata da ne bude!



Samo da rata ne bude, ludila medju ljudima,

veliki nude zablude, plae nas raznim udima

i svakoj bajci naude - da rata ne bude!



Samo da rata ne bude, ludila medju ljudima,

veliki nude zablude, plae nas raznim udima

i svakoj bajci naude - da rata ne bude!