Nema me vise u tvojim molitvama,

vise me putem ne prate.

A noc mi preti, ponoc i pusta tama,

kad me se samo dohvate.



Više me ne volis,

kad se vracam nisi budna,

ne goris,

gasne nasa zvezda cudna,

lazna srebrna stvar.



Daleko putujem,

vetar nudi neke rime,

kupujem,

pristaju uz tvoje ime,

dva-tri stiha na dar.



Ne slusam vise sta sapuces dok snivas,

plasi me koga pominjes.

I sve si dalja, a sve mi bliza bivas,

kao da opet pocinje...



Ali me ne volis,

to se uvek drugom desi,

govoris,

ali vise ne znam gde si,

da li neko to zna?



Sta sam uradio?

Kakva tuzna humoreska!

Gradio

ispod gradova od peska

dubok bezdan bez dna