Na pragu svojih dvadesetih

bio sam laka roba,

bile su moderne barabe onih dana.



Ne elim svega ni da se setim,

hteo sam, eto, sve da probam,

zvalo me zabranjeno voe s raznih grana.



Sad alim, da,

al' ta sam znao ja?

Ti si bila jo devojica.

Leteo je kao leptir tvoj uperak.



Drugi bi sve

imalo smisao,

drukije bih ivot disao

da sam znao da postoji Olivera.



Moda sam a da nisam znao

pred isti izlog s tobom stao,

moda smo zajedno iz voza negde sili?



Moda si sasvim blizu bila,

ulicom mojom prolazila

i moda smo se na trenutak mimoili?



Sad alim, da,

al' ta sam znao ja?

Ti si bila jo devojica,

daleko od oga oka i mog pera.



Drugi bi sve

imalo smisao,

ne bih svakoj pesme pisao

da sam znao da postoji Olivera.



Drugi bi sve

imalo smisao,

ja bih iz te guve zbrisao

i nikom ne bi bilo jasno ta ja to smeram.



Znao bih gde

da sebi naem mir,

skrio se u tajni manastir

i ekao da ti odraste Olivera.