Negde se pipnu nasi mali svemiri

kada vec pomislim da spavas

Zasumi saten, tama se uznemiri

i kao talas naides.



U skoljke tvoga pupka leto zimuje,

tu cuvas mrve sunca za nas.

Sa tvojim dodirom se ceznja rimuje

dok kao talas nadires.



I nista vise nije vazno,

lice sveta zlobno i lazno se raspline za cas.

I nitko vise nije bitan,

svi su pesak prezren i sitan.

Pesak ispod nas.



Srebra decembra kuju prsten za tvoj prst.

Niz tvoje sapi zvezda pala.

Zalud te privijam uz sebe ko uz krst.

Ti kao talas izmices.



Ostavljas slane kapi bistre

i jato dobre mirise Istre po sobi razvijas.

Ostavljas varljiv zalog pene u srcu ove napukle stene

koju razbijas.



I nista vise nije vazno

lice sveta zlobno i lazno se raspline za cas.

I nitko vise nije bitan,

svi su pesak prezren i sitan

Pesak ispod nas.